Finansije i Osiguranje - Srbija

Zbog pranja novca doznake i sefovi pod lupom

Na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, ova ovlašćenja dobija centralna banka, a posao registracije počinje od 1. juna 2020. U međuvremenu, NBS je usvojila odluke kojima se bliže uređuju način vođenja ovih registara, način i rokovi dostavljanja podataka u ove registre, kao i način ostvarivanja uvida u te podatke.

– Sve banke i pružaoci platne usluge izvršavanja novčane doznake dužni su da do 15. aprila 2020. ispune sve neophodne tehničke uslove za dostavljanje podataka u ove registre i da obaveste NBS o tome. To za njih neće biti problem, niti će iziskivati dodatne troškove, imajući u vidu da se radi o subjektima nadzora koji sa NBS već imaju uspostavljene zaštićene kanale komunikacije za dostavljanje velikog broja podataka i izveštaja, a koji ispunjavaju najviše standarde informacione bezbednosti – kažu u centralnoj banci.

Cilj uspostavljanja jedinstvenih registara korisnika novčane doznake i sefova jeste unapređenje efikasnosti sistema za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma omogućavanjem nadležnim organima u tom sistemu (tužilaštva, sudovi, policija i Uprava za sprečavanje pranja novca) da brzo i pouzdano pristupe podacima o korisnicima sefova i licima koja vrše platne transakcije bez otvaranja platnog računa, budući da će podaci sada da se vode centralizovano i da će se redovno dostavljati i ažurirati. U skladu s međunarodnim standardima FATF i Nacionalnom procenom rizika, gotovinske transakcije po pravilu nose veće rizike, a imajući u vidu primenu savremenih tehnologija i brzinu izvršavanja platnih transakcija i u međunarodnom prometu, neophodno je stvoriti baze podataka koje će omogućiti efikasan i blagovremen pristup nadležnih organa u zakonom propisanim slučajevima.

Obavezu redovnog dostavljanja podataka u registar korisnika novčane doznake imaju svi pružaoci platne usluge izvršavanja novčane doznake – banke i platne institucije koje pružaju ovu uslugu, kao i „Pošta Srbije”.

– Napominjemo da će se u ovom registru voditi samo podaci o korisnicima platne usluge izvršavanja novčane doznake, koja predstavlja platnu uslugu kod koje se sredstva primaocu isplaćuju u gotovom novcu, a ne preko platnog računa, što je u ovom trenutku usluga koja se u najvećoj meri kod prekograničnih transakcija pruža preko globalnih servisa za prenos novca kao što su „Vestern junion”, „Manigram” ili RIA. Dakle, podaci u ovom registru odnosiće se na korisnike ove platne usluge, bez obzira na to da li primaju ili šalju novčana sredstva, a ne i na građane koji preko platnih računa u bankama primaju novčana sredstva iz inostranstva po osnovu penzija i zarada, socijalne pomoći – kažu u NBS.

U 2019. godini je ukupan priliv po osnovu novčanih doznaka iz inostranstva iznosio 3,516 milijardi evra, to jest oko osam odsto BDP-a, dok je u navedenom iznosu udeo onih novčanih doznaka iz inostranstva čiji će korisnici biti predmet evidentiranja u budućem registru iznosio oko 482 miliona evra (novčane doznake preko platnih institucija, banaka i javnog poštanskog operatora koji vrše prenos novca putem globalnih servisa gde se isplaćuje gotov novac).

– Napominjemo da će se u registrima voditi podaci o korisnicima novčanih doznaka, a ne i o konkretnim novčanim transakcijama i iznosima tih transakcija. Podaci iz Jedinstvenog registra korisnika novčane doznake neće biti javno dostupni, već će se na njih primenjivati odredbe Zakona o platnim uslugama koje se odnose na poslovnu tajnu i odredbe propisa kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti. S tim u vezi, pristup podacima u Jedinstvenom registru korisnika novčane doznake moći će da ostvare isključivo organi i lica koji na osnovu Zakona o platnim uslugama imaju pravo pristupa podacima koji se, u skladu s tim zakonom, smatraju poslovnom tajnom i isključivo za svrhe koje su predviđene time – kažu u NBS.